Ne postoje greške u životu. Postoje samo događaji koji nisu ispali onako kako smo očekivali. Sve zavisi kako ćemo ih doživeti, da li ćemo naučiti novu lekciju ili govoriti sebi kako je to bio pogrešan korak.
Upravo zbog toga sebi sam uvek dozvoljavala da probam nove stvari, da pronalazim nove granice, istražujem nepoznato. Smejali su se, sumnjali u mene, ali nisam posustala. Smejala sam se i ja njima kako mogu živeti život tako da nemaju viši cilj. Smisao mladosti im je da dane protraćuju radeći nevažne radnje. Gde je tu motivacija, volja, upornost, stres kada je nešto neizvesno? Nema ga. Zato sam i uvek bila samo prolaznik, osoba koja ja provela neko vreme sa njima. Oni to ne razumeju. Kažu „ Nina je umišljena, misli da je iznad nas “. Nikada nije bilo tako, želela sam i ja da se uklopim, da budem deo njih, ali nikako nisam mogla. Ustvari, mogla sam, ali sam izabrala sebe umesto njih.
Zbog toga sam i jedan period svog života bila usamljena. Sve dok nisam došla ovde. Ovaj delić raja na zemlji čini me bezbrižnom. Pronašla sam sebe. Ja sam kao ptica. Letim, menjam se. Ne živim običnim zivotom. Onaj ko me zna, rekao bi isto. Mene ne možes svrstati nigde, zato i pripadam svuda. Deluje zbunjujuće, ali meni je kristalno jasno. Zato i ne pripadam tom mrtvom moru oko sebe i nemam dangu na čelu. Slobodna sam. Slobodna sam da biram da budem šta hoću, da radim šta volim, da budem tamo gde pripadam. Nigde i svuda. Sada i zauvek. Ovde i tamo.
Zato ću biti zvezda, nebo, treptaj oka, vazduh, horizont. Biću sve.
