Gde ste vi?

Ovde.

Koje je vreme?

Sada.

Šta ste vi?

Ovaj trenutak.

Čovek prvo mora živeti u sadašnjosti. Njegove misli moraju biti usmerene baš na ovaj trenutak, ovaj sekund. On ne sme biti zarobljen ni sećanjima iz prošlosti ni željama o budućnosti. Tek tada ćemo moći da pokušamo da pronađemo odgovore na pitanja ko smo, kuda idemo, gde ćemo stići i koja su to naša božanstva, takođe i koji je to pravedan put kojim treba ići.

Sada kada živimo u sadašnjosti, onda se u nama javlja neobjašnjivi osećaj da imamo posebnu ulogu u ovom svetu, da smo bitni i da je naša svrha življenja uraditi nešto po čemu će nas pamtiti. Imati misiju predstavlja dužnost koju svako od nas poseduje. Neki je pronađu, neki nikada i neće, ali suština naše misjije je ta što Mi imamo mogućnost da menjamo svet.

Onda dođemo dotle da želimo da damo oblik stvarima koje ne vidimo, a osećamo ih i one nas čine srećnim. To su upravo ta naša božanstva.

Noću, samo noću, kada se mogu videti zvezde, kada je sve mirno i tiho, kada sam sama i čujem samo svoje misli, ja smišljam oblik, boju, dajem dimenziju materiji koja ustvari nije materija, a opet je sastavni deo svega. To je ta duhovna strana čoveka koja mu ne dozvoljava da posustane, već ga konstantno gura napred.

Smatram da je upravo čovek tanka nit koja povezuje sve na svetu. Mi povezujemo dve strane reke ili ljude među sobom. Sve što ne vidimo, a znamo da je tu, sve to živi kroz nas, kroz naše snove, misli, maštanja, težnje, našu istinu, našu istoriju. čovek je taj koji ideju o božanstvu prenosi na sledeće generacije, on održava energiju koja se neprestano kreće, on daje taj oblik materiji i ona sada postaje stvarna i vidljiva.

Šta je za sve vas božanstvo?

Moj Bog sadrži moje želje i strahove, on može biti moja potraga za istinom, moja želja sa samospoznajom, moje sticanje znanja. Božanstvo- to je ono što nam daje energiju koja neprestano kruži, a samim tim se nikada i ne može sprečiti, zaustaviti, nestati. Ta energija je u stalnom pokretu. Moraš je uhvatiti ako želiš poći na svoj put, moraš je preoblikovati u misao!

Uvek me je fascinirala jedna stvar- letenje. Zašto? Upravo zato što ljudi toliko dugo nisu uspeli da pronađu prvi princip aerodinamike, i budu na korak bliže željenoj slobodi. Jer je čovek uvek težio ka slobodi, a sloboda je značila put do neba. A onda se u nekima javila misao koja se pretočila u nešto vanvremensko- avione. Ali sa druge strane, ja želim da verujem da će se pojaviti neko ko će izmisliti i drugi princip aerodinamike, da nam neće biti potrebni avioni za letenje, da ćemo moći sami da istražujemo granice, odlazimo u svemir.

Ali da naglasim, to će se desiti tek onda kada se budu pojavili ljudi koji će svoju energiju, pretočiti u misao, misao u memoriju, a tu memoriju u željenu slobodu!

Prema tome svako od nas poseduje nešto božansko u sebi, i to božansko čuva nasleđe prethodnih generacija, i božansko koje stvara novu materiju koja preoblikovana u energiju, putem misli postaje memorija budućih naraštaja. Taj proces ne sme biti zaustavljen. On ne poznaje mnogostrukost i mnogorečje. To je jedinstveni proces koji nas čini onakvima kakvi treba da budemo, a ne onakvima kakvi jesmo.

Zato se niko ne sme sprečavati da ide svojim putem. Upravo taj put je naša mogućnost da spoznamo sebe, da odgovorimo na pitanja ko smo, kuda idemo, i gde ćemo stići. Na tom putu ćemo pronaći i svoja božanstva. A sa druge strane, na tom putu imamo mogućnost da prenosimo naše znanje, nasleđe i ljubav prema životu, čoveku, svetu i istini.

P.S. Ovo je govor koji sam održala na takmičenju u besedništvu na temu '' U božanskoj stvari niko se ne sme sprečavati da ide svojim putem''.