Podigao sam roletnu do pola prozora
i kroz to parče onoga napolju
videlo se par spratova solitera,
ravan krov zgrade i tv antene,
brdo u pozadini kao mrlja ili tamna fleka,
čuo sam kako moja mama kašlje,
škriputavo,
kiša i kapi na staklu,
uglavnom,
periferija.
Besposlen
čitao sam novine od pre dvanaest dana
i pripovetke Čehova.
Sve što sam mogao da uradim bilo je da
naslonim glavu na okvir prozora i
buljim u mokre točkove trolejbusa misleći
na dve to kao nešto prolazno.
