Videla sam jednom u nekom filmu kako glavna glumica pravi listu želja koje će ostvariti u narednoj godini. To je meni nekako ostalo u sećanju i tako od tada ja svake godine stavim na papir par tačaka koje me podsećaju šta želim. Posle nekog vremena mi je to postalo nešto bez čega ne želim započeti godinu ili bez čega ne želim da počnem sa ispisivanjem nove sveske dnevnika.
Počela sam da shvatam kako bez te liste ja osećam neku prazninu, kao da nešto fali, da nisam potpuna. Ne znam zašto je baš tako, ali sam, eto, naučila da bez toga ne mogu.
Takva je situacija i ovog januara. Bilo je nedeljno popodne, ja mislim. Šoljica kafe pored mene, tiha, umirujuća muzika u pozadini. Omiljene pesme obavezno! Dnevnik, omiljena olovka i mogu da počnem.
Prva tačka uvek je bila i uvek će biti školovanje. ' Škola ove godine mora biti na prvom mestu, moram imati dobre ocene.' ( Nekako se to uvek do sada i ispunjavalo.)
Sledeća tačka- streličarstvo. Ozbiljno treniranje sam uvek smatrala bitnim, to me ispunjava u potpunosti.
Treća- tetoviranje! To sam čak i ispunila ove godine. Evo, pre par dana prvi put sam uradila tetovažu. ' I will become what I know I am. Peaceful warrior' - ipak je to ono ka čemu težim u sportu.
Četvrta-ljubav, prijatelji, porodica. Dobro, to sve uvek dođe na svoje. Putovanja i ostalo. Sve je tu. Prema tome pokrila sam sve delove mog života u narednih 365 dana.
Ostalo je samo da nacrtam kvadratiće pored svake želje i čekiram kada nešto od toga obavim. Prema tome mogu sada mirno da spavam. Potrebno je samo da budem istrajna i tamo, decembra, da čekiram sve kvadratiće zadovoljna što sam još jednu godinu ispunila lepim trenucima.
