I'm coming home, I'm coming home, tell the world I'm coming home. Let the rain wash away all the pain of yesterday!

 

Ne, neću se predati. Boriću se, boriću se i opstaću. Dobila sam odjednom toliku snagu, da zaista ne vidim nešto što bi moglo sada da me sputa. Svi ti zidovi o kojima sam pisala, sva ta tuga, to nezadovoljstvo, sve je to nestalo. Kao da je vetrom odnešeno, ja sam sada jača. Zidovi su sada tu da ih preskočim, razbijem, izbrišem. Strah koji je u meni, tu je da me podseti da živim, da treba da se borim, da je zaista vredno to što radim i da ću uspeti. Ma šta taj uspeh označavao. Ne mora biti to ono čemu sam se nekada nadala. Neka taj uspeh bude istrajnost, upornost i onda kada budem došla do kraja, e tada ću se osvrnuti i reći, 'Da, Nina, bila si uporna, istrajala si, tvoje greške bile su dokaz da si zivela, dokaz da je tvoje biće osećalo sve i da je znalo kako da se nosi sa njima. Pa, tu si sada. Uživaj!' Kada se to bude desilo, tada ću moći da kažem da je vreme za povlačenje, ne sada kada nisam ni počela da se borim za svoje snove.

Vratila sam se na početak. Ponovo učim kako da energija teče pravilno mojim telom, kako da je usmerim na pravi način. Strele odapinjem sa pravim zadovoljstvom kao nekad. I to je ono što sam želela. Nigde ne žurim. Dan za danom otkrivaću po deo sebe i naučiti kako da živim bez pritiska bez kojekakvh stega i disaću duboko, punim plućima, i smejaću se. Da, smejaću se tako glasno da me svi čuju...