Znate ono kada pođete negde i kada morate da ponesete samo najpotrebnije stvari. Znate da one koje ne koristite običnim danima, nećete ni na tom putovanju upotrebiti. Tako je i sa ljudima. U svakom trenutku treba da znate ko su vam najbliže osobe kojima možete verovati, na koje se možete osloniti. Treba polako ukloniti višak koj vam ustvari samo stvara teret. Potrebno je odrediti prioritete i put kojim želimo poći, na kom će nas pratiti samo ono što nam je najpotrebnije.
Ranije nisam znala kako da izvršim tu selekciju. Ko je stvarno uvek tu za mene? Ko je iskren? Sada mi je već lakše...
Išla sam da razgovaram sa psihologom danas, bile su mi potrebne neke smernice, kako da se organizujem, šta da radim. Dobila sam odgovore na postavljena pitanja. Negde u sebi znala sam i sama sve, ali sam se uvek plašila otkrijem. Nikada nisam sebi htela da dozvolim da mislim da previše verujem ljudima, da dopuštam da utiču i više nego što smeju na mene. Nisam htela da dozvolim da mislim da mi stvaraju bespotreban teret, da me opterećuju, usporavaju. Zašto? Danas sam i dobila odgovor. Zastrašujuć, ali istinit.
Nisam dovoljno sigurna, fali mi agresivnost. Kao da se plašim da nekima jednostavno kazem " Ne! " . Poradiću na tome, i verujte mi, sigurna sam da ću uspeti. U meni je danas proradilo nešto što odavno nije. Upornost, ogromno samopouzdanje, sigurnost i volja! Uspreću! Znam. Shvatila sam da se svi događaji dešavaju zato što sam ja odabrala da se dese, a da od mene zavisi šta ću sa njima uraditi. Tako je i sa ljudima.
Često kada sam zbunjena uzmem i čitam. Za današnji dan mogu reći da sam pronašla reči koje mogu opisati sve što mi se dešava.
" Oblak ne zna zbog čega se kreće upravo tim smerom i tom brzinom. On oseća impuls... Onamo sad moram. Ali nebo zna zbog čega i kuda svi oblaci idu, i ti ćeš to znati kada se uzdigneš dovoljno visoko da vidiš iznad horizonta. "
