Da li smo uvek svesni šta sa sobom nose velika obećanja? Znamo za velika očekivanja. Pomislmo da možemo da se nosimo sa tim očekivanjima i počnemo da srljamo u propast. Kako? Često se to pitam...
Život mi se promenio za 360 stepeni od kako sam rekla nekoliko potvrdnih odgovora. Sebi sam natovarila na leđa teret koji sam mislila da mogu da nosim. Stvar je u tome što živimo u zabludi da smo dovoljno jaki i sposobni, a kada uvidimo da nismo dovoljno dorasli zadatku. E, onda nemamo kud.
Pa kuda ćemo onda? Nema povratka nazad. Šta onda preostaje? Prihvatiti posledice svojih odluka ili jednostavno probati drugi put? Da li ga uopšte ima?
