Socrates: I call myself a Peaceful Warrior... because the battles we fight are on the inside.

Nedavno sam gledala film Peaceful Warrior. Ako niste imali priliku da odgledate film, svakako vam preporučujem. Inače, na samom početku ne biste ni sumnjali da se sve vreme govori o unutrašnjem preživljavanju jednog gimnastičara. Scene opisuju baš ono o čemu razmišlja dok se priprema za kvalifikacije za Olimpijske igre. U nekom trenutku sam i sebe pronašla u njegovim mislima. Postoje dani kada sumnja u sebe, postoje oni kada je u potpunosti siguran u ono što radi, ali ono što je najvažnije, ima svoj cilj, ideal ka kome teži, vidi se da mu je to glavni pokretač koji mu ne dozvoljava da skrene s puta. On tek kada pobedi u potpunosti samog sebe uspeva da odradi ono što je zamislio- uspeva da savršeno odradi disciplinu u kojoj se takmiči.

Uvek sam se divila vrhunskim sportistima kako uspevaju u trenucima kada je sve neizvesno da ostanu potpuno mirni i predani sebi. Vremenom sam shvatila da se to događa tako što uspeju sebe da kontrolišu u potpunosti. Danas sam sebe uspela da donekle obuzdam, a i primećujem da svakog dana postajem sve bolja. Sinoć na treningu sam uspela da odradim ono što sam sebi postavila kao cilj treninga. Mislim da je zapravo baš to ono čemu me uči streličarstvo. Uči me da sve od mene zavisi. Kako nategnem luk i kako opalim strelu, takav će i pogodak biti. Ne zavisi moj pogodak u centar od nekog prolaznika koji je samo svratio da pogleda kako gađam, ili trenera koji je tu kao podrška, čak ni od roditelja ili prijatelja. Zapravo, tek kada budem imala potpunu kontrolu nad sobom biću i dobar streličar.

Matematika je jednostavna- raditi na sebi. Jednom mi je baš trener i rekao da ću postati odličan streličar tek kada uspem da pobedim samu sebe. Tako da sada radim na tome da osvojim taj dvoboj protiv svog najjačeg rivala.